Atlantski put

Atlantski put ili Atlanterhavsveien (na norveškom), jedan je od onih na kojem možemo videti neke od najlepših prizora na svetu. Dugačak je svega 8.273 metra, i širok 6,5 metara. Najveći nagib na putu je oko 8%. Pripada Norveškoj magistrali 64, autoputu koji spaja gradove Kristiansund i Åndalsnes u okrugu Møre og Romsdal, dužine 126,2 km. Atlantski put je izgrađen 1989. godine nakon 6 godina radova i utrošenih 122 miliona norveških kruna (oko 25 miliona dolara), sa idejom da poveže nekoliko manjih mesta i ostrva. Vremenom je zaslužio svoje mesto u okviru turističke ponude i postao deo Norveškog kulturnog nasleđa.

Zanimljivo je da je na tako kratkoj trasi od svega nekoliko kilometara napravljeno čak 8 mostova, nekoliko vijadukta i 4 mesta za odmor i razgledanje. Tokom izgradnje, ovu oblast je čak 12 puta pogodio uragan, ali snažni vetrovi nisu uspeli da spreče norvežane da ostvare svoje planove. Ono što je takođe interesantno jeste da je 25% troškova finansirano od putarina (nakon izgradnje). Uz veliko negodovanje i nevericu javnosti, planirano je da se taj procenat isplati u periodu od 15 godina ali je to ispunjeno već 1999. godine kada je putarina za ovaj put ukinuta. Atlantski put je 2005. godine proglašen za „Norveška građevina veka“, a naredne godine, čuveni Gardijan magazin (The Guardian, eng.) proglasio ga je za najuzbudljiviji put na svetu. Međutim, ovaj put takođe važi i za jedan od najopasnijih. Nekada je bilo predviđeno da trasom ovog puta zapravo prođe železnica, ali se od ideje odustalo i tek sredinom 70-tih godina izrađen je plan po kome je postavljen put umesto železnice. Put spaja gradove Molde i Kristiansund, i prolazi gotovo neprohodnim predelom, u koji je nepogrešivo i gotovo prirodno uklopljen. Duž puta napravljena su posebna mesta za ribolov, s obzirom da je ovo jedna od delatnosti kojom se Norvežani puno bave, ali isto tako i jedan od njihovih omiljenih hobija. Turisti i lokalni stanovnici često dolaze ovde kako bi ulovili svež bakalar, svakako jednu od najkvalitenijih vrsta riba na svetu koja je takoreći norveški brend. Statistike kažu da ovu atrakciju samo u periodu od maja do avgusta poseti preko 250.000 ljudi. Zahvaljujući izgradnji ovog puta, na nekim nenaseljenim ostrvima preko kojih prelazi razvio se i turizam, pa su na njima nikli restorani, a za ljubitelje ronjenja otvoreni su i centri koji služe za obuku ronilaca.

Autor: Nikola Adamović

Taljige: broj 2, januar 2015; str. 3.

Share This:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *