Archives

now browsing by author

 

Biciklizam u Beogradu

Tandem-bajs-promocija-festivala-Beograd-Velograd-2013.-godine_1402909888

Održivi razvoj saobraćaja podrazumeva povećanje upotrebe bicikla kao prevoznog sredstva, naročito u gradovima. Zašto je to tako?

Bicikl ne stvara štetne gasove, ne proizvodi buku, jeftiniji je bilo kog drugog prevoznog sredstva, te je sa ekološke i finansijske tačke gledišta najpovoljnije prevozno sredstvo. Za ovo prevozno sredstvo ne postoje takse, porezi, registracije i slično. Sa medicinske tačke gledišta ovo prevozno sredstvo je najzdravije i veoma je korisno voziti ga svakodnevno. Problem ovog prevoznog sredstva je velika zavisnost od klimatskih prilika. Vožnja po snegu i kiši ipak više liči na ekstremni sport i način dokazivanja nego što je pogodno za svakodnevno obavljanje transportnih zahteva.

Ako bismo želeli da podstičemo biciklizam, barem u toplijem delu godine, moramo kao društvo da evoluiramo i sazrimo. Moramo da ulažemo u biciklističku infrastrukturu i razvijamo biciklističku svest. Jer‪ #‎biciklizamJEuMODI‬.

Beograd je brdovit grad i ne možemo očekivati da početnici i mlađi biciklisti “pedalaju” na velikim usponima. Nije pogodno ni za radne ljude da se “muče” sa velikim usponima i na posao dolaze istrošeni. Želimo da kombinujemo dva najbolja prevoza za gradsko okruženje: gradski saobraćajni prevoz i bicikl. Zašto u Beogradu ne postoji opcija da se prevezete sa jednog dela grada u drugi autobusom (ili trolejbusom) i da pritom postoji opcija i da svoj bicikl prevezete, takođe? Želimo kuke za nošenje bicikla na svojim gradskim autobusima!

Jedan od problema koji sam uočio kod biciklista je njihova ugroženost u saobraćaju. Biciklistička infrastruktura, nedovoljno dobra, ali nikad potpuno izdvojena, u stalnoj je vezi sa ostatkom drumskog i šinskog saobraćaja. Pa povodom nedelje sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda koja je sledeće sedmice, naglasio bih bicikliste kao žrtve saobraćajnih nezgoda. Ali postavlja se pitanje da li su i biciklisti krivi za svoj status da su jedni od najugroženijih učesnika u saobraćaju. Da li biciklisti koji nemaju dozvolu za upravljanje motornim vozilom imaju dovoljno znanja za kretanje saobraćajnom mrežom? Poznaju li oni saobraćajne propise?

Da li iko iz gradske vlasti razmišlja ako bismo imali više biciklista u gradu, pa bismo donekle rešili probleme gužvi, parkiranja, ekologije itd. da li bi bezbednost saobraćaja bila ugrožena? Šta ako bismo imali više dece koja ne poznaju saobraćajne propise na ulicama Beograda (ili nekog drugog grada)? Da li iz ovoga sledi da biciklisti moraju da imaju položeno osnovno znanje o poznavanju saobraćajnih propisa (saobraćajni znakovi) i osnovno znanje o kretanju po saobraćajnicama (pravo prvenstva prolaza, kretanje kroz raskrsnicu)? Da, mislim da je potrebno da biciklisti imaju znanje kako da se kreću kroz saobraćajnu mrežu i to im treba biti omogućeno BESPLATNO u cilju promovisanja biciklizma i bezbednijih biciklista na ulicama Beograda.

Želimo biciklističke staze, GSP prevozna sredstva sa mogućnošću prevoza bicikla, edukovane bicikliste, bolju bezbednost biciklista, i više biciklista u Beogradu i svim drugim gradovima u Srbiji. Jer biciklizam je u modi!

Share This:

Električni automobili

Prvi automobil pojavio se krajem 18. veka, i pokretao se pomoću parne mašine. Ekspanziju automobilske industrije svet doživljava u 20. veku. Velike tehnološke inovacije dogodile su se upravo u ovoj oblasti. Danas svake godine izlaze novi modeli koji su sve komforniji, razvijaju sve veće brzine, nivo automatizacije je sve veći. Međutim, kako ih pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem, za njihovo kretanje potrebno je gorivo i to je najveći problem. Široka upotreba motornih vozila dovela je do problema nestašice goriva. I upravo rešavanje tog problema, kao i mnogih drugih (buka, zagađenje), uvode nas u novu eru automobila – eru električnih automobila.

Sa ovim tempom potrošnje, nafte će nestati 2050. godine. Većina prevoznih sredstava koristi naftu, pa se postavlja pitanje šta posle. Celokupna svetska ekonomija zavisi od saobraćajnih sredstava. Alternativa postoji, a to je primena električne energije. Električna energija dobija se iz obnovljivih izvora (voda, sunce, vetar…). Njenom primenom rešava se i problem emisije štetnih gasova, kao i velike buke u urbanim sredinama. Premašili smo kapacitete koje je nudila ova planeta i vreme je da shvatimo da ne želimo da joj naudimo.

raskrsnicaEmisija štetnih gasova na semaforisanoj raskrsnici

Električni automobil se pokreće elektromotorom, koristeći električnu energiju pohranjenu u akumulatoru ili drugim uređajima za pohranu energije. Međutim, ovi automobili susreću se sa nekoliko prepreka i ograničenja. Električni automobili su skuplji od konkurentnih konvencionalnih vozila sa unutrašnjim sagrevanjem zbog dodatnog troška njihovih litijum-jonskih baterija. Drugi problem je nedostatak infrastrukture, odnosno mogućnosti punjenja baterija na putu. Takođe, postoji strah od nestanka energije tokom samog putovanja. Punjenje ovih vozila zahteva nekoliko sati.

Prvi električni automobil

Električni automobili imaju skupe akumulatore koji se moraju menjati, osim toga, troškovi njihovog održavanja su vrlo niski. Životni vek jedne baterije za električno vozilo je oko 7 godina, a njena vrednost je 7000 evra.

Za proračun troškova po pređenom kilometru električnog automobila potrebno je dodeliti novčanu vrednost trošenju akumulatora. To nije jednostavno, jer akumulator pri svakom punjenju ima nešto manji kapacitet. Životni vek jednog akumulatora završava se onda kada njegov kapacitet više nije prihvatljiv. Tada se on može reciklirati ili koristiti kao rezervni. Ako je domet jednog vozila 150 km a životni vek baterije 3000 punjenja, dolazimo do računice da sa jednom baterijom vozilo pređe do 450.000 km i za to je potrebno izdvojiti 600.000 dinara za električnu energiju. Ukupan trošak za 450.000 km iznosi 1.440.000 dinara. Takav automobil, koji koristi dizel gorivo sa potrošnjom od 6l/100km, košta nešto više od 4 miliona dinara pri trenutnim srednjim vrednostima dizela u Srbiji. Ekonomska isplativost ovog vozila je jasna.

Učinkovitost vozila na električni pogon je 80%, za razliku od benzinskog 15% i dizel motora 20%. Električna vozila ne troše energiju dok miruju, a sposobni su stvoriti energiju prilikom kočenja vozila te se smatraju vrlo korisnim vozilima u gradskim sredinama, gde je saobraćajni tok često po modelu “kreni-stani”.

Posebnu pažnju posvetio bih proizvodnji ove vrste vozila u Srbiji, koja je vrlo ostvariva, ako se na tom problemu radi. AMSS je skoro predstavio svoje vozilo koje koristi električnu energiju, a koncipirano je prema klasičnom Fiat Puntu koji se proizvodi u Kragujevcu. Pomenuti proračun potrošnje izračunat je na ovom vozilu, za koje AMSS tvrdi da ima domet 150 km.

  Elektromobil AMSS

Korišćen je klasičan Fiat Punto iz Kragujevca sa motorom na unutrašnje sagorevanje čijom je konverzijom dobijen električni automobil. Ova konverzija koštala je 20.000 evra, a ljudi iz AMSS tvrde da bi se kroz eksploataciju ovo vozilo isplatilo duplo. Za punjenje ovog vozila potrebno je 6h i može se puniti na bilo koji priključak od 220V. Razvija brzinu i do 130-140 km/h, a  70 km/h dostiže za 6,5 sekundi. Da je vrlo pogodan za gradsku sredinu potvrđuje i to da može da krene iz druge brzine, i u tom prenosu da se vozi do 100 km/h. Za ovo vozilo još uvek se rade ispitivanja i uskoro se očekuje dozvola od Agencije za bezbednost saobraćaja.

Ovakva transformacija moguća je za bilo koji automobil. Da li sve državne i privatne službe čije delovanje ne prelazi puteve veće od 150 km treba da zamene svoj vozni park ovakvim vozilima?

Share This: