Osobe koje redovno prate Formulu 1, WRC, WEC, WTCC i druge trke, znaju da su to takmičenja u okviru FIA – Svetske automobilske federacije. Međutim, malo ljudi zna da se ova organizacija dosta zalaže za bezbednost i sigurnost u vožnji.

Svetska automobilska federacija (FIA – Fédération Internationale de l’Automobile) osnovana je 20. juna 1904. godine u Parizu pod nazivom “Međunarodna asocijacija priznatih automobilskih klubova” iliti AIACR. Cilj osnivanja bio je da zastupa interese korisnika motornih vozila, kao i da nadgleda ekspanziju trka motornih vozila. Od tada, FIA je delegirala u osnivanju nekoliko trkačkih organizacija i bezbednosnih programa koji su uticali na svet automobilizma kakav mi danas poznajmo.

Veće napore u oblasti bezbednosti Svetska automobilska federacija počinje da pokazuje nakon Velike nagrade San Marina 1994. godine (Formula 1), kada su u trci život izgubili vozači Airton Sena i Roland Racenberger. Ovaj događaj nije bila prekretnica samo za Formulu 1 već i za samu automobilsku industriju. Pored nekoliko programa koji su nastali u godinama nakon ovog incidenta, FIA je bila jedna od osnivača Euro NCAP-a, programa za bezbednost vozila koji testira nova vozila tako što simulira sudare i objavljuje izveštaje o bezbednosti vozila.

Radi unapređenja bezbednosti saobraćaja, Svetska automobilska federacija 2011. godine potpisuje partnerski sporazum sa kompanijom Mišelin (Michelin), pri čemu je definisala i promovisala 10 zlatnih pravila za bezbednu vožnju. Ova pravila mogu se posmatrati kao etički kodeks koga bi trebalo da se pridržava svaki učesnik u saobraćaju. FIA predlaže da zlatna pravila nalažu da se svaki učesnik u saobraćaju, ukoliko želi da bude bezbedan, obaveže da će:

1. KORISTITI SIGURNOSNI POJAS – odgovoran sam za sve putnike u vozilu;
2. POŠTOVATI SVE ZAKONE I PROPISE O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA – propisi služe da nas zaštite;
3. POŠTOVATI OGRANIČENJE BRZINE – moj automobil je pravljen od metala, ali pešaci i deca nisu;
4. REDOVNO PROVERAVATI STANJE PNEUMATIKA – dubinu šare i propisani pritisak, uključujući i rezervni pneumatik;
5. BITI TREZAN DOK UPRAVLJA VOZILOM – kada koristim drogu ili alkohol, predstavljam opasnost na putu;
6. ŠTITITI SVOJU DECU – obezbediću za njih sigurnosna dečja sedišta;
7. BITI PAŽLJIV – neću upotrebljavati mobilni telefon za pozive i poruke jer je to opasno;
8. PRAVITI PAUZU KADA GOD JE UMORAN – bolje da stignem kasnije, nego da uopšte ne stignem;
9. NOSITI SIGURNOSNU KACIGU – motocikl i bicikl ne mogu da zaštite moju glavu;
10. BITI LJUBAZAN I PAŽLJIV U VOŽNJI – poštovaću ostale vozače.

Kada bi svi učesnici u saobraćaju imali svest o tome da poštovanje ovih jednostavnih pravila može spasiti hiljade života i ukoliko bi bili spremni da ih uvek primene i poštuju, bezbednost u saobraćaju ne bi bila tako zahtevan zadatak za učesnike, saobraćajni sistem, i društvo u celini.