biciklizam

now browsing by category

 

Biciklizam u Beogradu

Tandem-bajs-promocija-festivala-Beograd-Velograd-2013.-godine_1402909888

Održivi razvoj saobraćaja podrazumeva povećanje upotrebe bicikla kao prevoznog sredstva, naročito u gradovima. Zašto je to tako?

Bicikl ne stvara štetne gasove, ne proizvodi buku, jeftiniji je bilo kog drugog prevoznog sredstva, te je sa ekološke i finansijske tačke gledišta najpovoljnije prevozno sredstvo. Za ovo prevozno sredstvo ne postoje takse, porezi, registracije i slično. Sa medicinske tačke gledišta ovo prevozno sredstvo je najzdravije i veoma je korisno voziti ga svakodnevno. Problem ovog prevoznog sredstva je velika zavisnost od klimatskih prilika. Vožnja po snegu i kiši ipak više liči na ekstremni sport i način dokazivanja nego što je pogodno za svakodnevno obavljanje transportnih zahteva.

Ako bismo želeli da podstičemo biciklizam, barem u toplijem delu godine, moramo kao društvo da evoluiramo i sazrimo. Moramo da ulažemo u biciklističku infrastrukturu i razvijamo biciklističku svest. Jer‪ #‎biciklizamJEuMODI‬.

Beograd je brdovit grad i ne možemo očekivati da početnici i mlađi biciklisti “pedalaju” na velikim usponima. Nije pogodno ni za radne ljude da se “muče” sa velikim usponima i na posao dolaze istrošeni. Želimo da kombinujemo dva najbolja prevoza za gradsko okruženje: gradski saobraćajni prevoz i bicikl. Zašto u Beogradu ne postoji opcija da se prevezete sa jednog dela grada u drugi autobusom (ili trolejbusom) i da pritom postoji opcija i da svoj bicikl prevezete, takođe? Želimo kuke za nošenje bicikla na svojim gradskim autobusima!

Jedan od problema koji sam uočio kod biciklista je njihova ugroženost u saobraćaju. Biciklistička infrastruktura, nedovoljno dobra, ali nikad potpuno izdvojena, u stalnoj je vezi sa ostatkom drumskog i šinskog saobraćaja. Pa povodom nedelje sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda koja je sledeće sedmice, naglasio bih bicikliste kao žrtve saobraćajnih nezgoda. Ali postavlja se pitanje da li su i biciklisti krivi za svoj status da su jedni od najugroženijih učesnika u saobraćaju. Da li biciklisti koji nemaju dozvolu za upravljanje motornim vozilom imaju dovoljno znanja za kretanje saobraćajnom mrežom? Poznaju li oni saobraćajne propise?

Da li iko iz gradske vlasti razmišlja ako bismo imali više biciklista u gradu, pa bismo donekle rešili probleme gužvi, parkiranja, ekologije itd. da li bi bezbednost saobraćaja bila ugrožena? Šta ako bismo imali više dece koja ne poznaju saobraćajne propise na ulicama Beograda (ili nekog drugog grada)? Da li iz ovoga sledi da biciklisti moraju da imaju položeno osnovno znanje o poznavanju saobraćajnih propisa (saobraćajni znakovi) i osnovno znanje o kretanju po saobraćajnicama (pravo prvenstva prolaza, kretanje kroz raskrsnicu)? Da, mislim da je potrebno da biciklisti imaju znanje kako da se kreću kroz saobraćajnu mrežu i to im treba biti omogućeno BESPLATNO u cilju promovisanja biciklizma i bezbednijih biciklista na ulicama Beograda.

Želimo biciklističke staze, GSP prevozna sredstva sa mogućnošću prevoza bicikla, edukovane bicikliste, bolju bezbednost biciklista, i više biciklista u Beogradu i svim drugim gradovima u Srbiji. Jer biciklizam je u modi!

Share This:

Nove tehnologije biciklističke signalizacije

Biciklizam u Srbiji se još uvek razvija. Svake godine raste broj osoba koji bicikl sve više vidi kao idealno gradsko prevozno sredstvo. Ne troši gorivo, nema velikih ulaganja i troškova, jednostavan je za korišćenje, idealno je rešenje tokom proleća i leta kada su sunčani i topli dani jer ne morate da se gurate i kuvate u gradskom prevozu, lako prolazite kroz gužve i ne zagađuje životnu sredinu. Naravno, bicikl nije samo prevozno sredstvo jer se ono koristi i za rekreaciju, sport i zabavu. Vojvodina zbog svojih prostornih karakteristika najviše odgovara ovakvom načinu kretanja, ali to ne znači da se bicikl ne može koristiti i u gradovima u drugim delovima Srbije. Ipak, da li se bicikl može ili ne može koristiti u Srbiji nije današnja tema.

Koliko puta vam se dogodilo da su vam biciklisti na neki način zasmetali dok ste vozili automobil po kolovozu? I to pogotovu u večernjim i noćnim satima? Znate da biciklisti imaju svoje staze za kretanje (bilo da su one iscrtane na trotoaru ili izdvojene kao posebne staze), ali opet vidite da biciklista vozi ispred vas na putu. U nekim zemljama, ovo je dozvoljeno samo ako biciklista koristi površinu do 1m od desne ivice kolovoza. Takođe, biciklisti su u obavezi ili im se preporučuje da nose kacige i/ili svetloreflektujuće prsluke. U Srbiji, konkretno u Beogradu, ovo nije lepo definisano. Neko će reći da je biciklistima dozvoljeno da voze po kolovozu, drugi će reći suprotno jer ugrožavaju bezbednost saobraćaja. S druge strane, morate priznati da se nekako gubi draž biciklizma ako bi baš svaki biciklista nosio svetloreflektujući prsluk… Ipak, ne želimo da ulazimo u tu debatu ali želimo da ukažemo na jednu stvar. Najveći strah vozača jeste da ne dovede u opasnost biciklistu, bilo da on poštuje saobraćajna pravila ili ne. Ali zašto je to tako? Zato što vozači ne mogu da predvide kako će se biciklista kretati. Da, postoje znaci koje biciklista mora da pokaže ostalim učesnicima u saobraćaju dok se kreće, ali šta ako postoji bolji način za to?

Azerbejdžanski dizajner Elnur Babajev imao je jednu briljantnu ideju koja bi uskoro mogla poboljšati odnos između svih korisnika puteva. Svoju ideju nazvao je Sajkli (eng. CYCLEE). Sajkli je uređaj, tačnije digitalni mini projektor, koji se montira na vaš bicikl. Koncept ove ideje je da se na leđima bicikliste projektuju znaci koji ostalim učesnicima u saobraćaju pokazuju namere bicikliste tokom vožnje. Još nije sigurno da li će ovaj uređaj imati dodatak za komande na kormanu bicikla ili će se znaci menjati pomoću aplikacije na mobilnom telefonu (postoje razni dodaci za bicikl na kojima možete zakačiti vaš pametni mobilni telefon), ali zamišljeno je da uređaj ima posebne čipove koji bi omogućavali da mu se pristupi bezično. Sajkli može da se montira na različitim modelima bicikla jer se deo za montiranje menja u zavisnosti od modela bicikla.

 

 

Na Elnurovu ideju verovatno je uticao i podatak da je stopa nezgoda po kilometru u svetu od 26 do 48 puta veća za bicikle u odnosu na automobile. Takođe, u saobraćajnim nezgodama u kojima su učestvovali bicikli, obično su biciklisti bili krivi. Inače, zemlje koje su najviše investirale u biciklističku infrastrukturu, uprkos sve većem broju biciklista, imaju tendenciju smanjivanja stope smrtnosti biciklista. U Srbiji je tokom 2014. godine poginulo 50, a povređeno 1.587 biciklista.

Kao što možemo videti, Sajkli će najveći uticaj imati tokom noćnih vožnji s obzirom da će se tada svetlosne projekcije znakova najbolje videti. Kako ne znamo karakteristike komponenti koje će se koristiti u izradi ovog uređaja, nadamo se će Sajkli dati svoj doprinos i za dnevne vožnje.

Share This: