Uncategorized

now browsing by category

 

Električni automobili

Prvi automobil pojavio se krajem 18. veka, i pokretao se pomoću parne mašine. Ekspanziju automobilske industrije svet doživljava u 20. veku. Velike tehnološke inovacije dogodile su se upravo u ovoj oblasti. Danas svake godine izlaze novi modeli koji su sve komforniji, razvijaju sve veće brzine, nivo automatizacije je sve veći. Međutim, kako ih pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem, za njihovo kretanje potrebno je gorivo i to je najveći problem. Široka upotreba motornih vozila dovela je do problema nestašice goriva. I upravo rešavanje tog problema, kao i mnogih drugih (buka, zagađenje), uvode nas u novu eru automobila – eru električnih automobila.

Sa ovim tempom potrošnje, nafte će nestati 2050. godine. Većina prevoznih sredstava koristi naftu, pa se postavlja pitanje šta posle. Celokupna svetska ekonomija zavisi od saobraćajnih sredstava. Alternativa postoji, a to je primena električne energije. Električna energija dobija se iz obnovljivih izvora (voda, sunce, vetar…). Njenom primenom rešava se i problem emisije štetnih gasova, kao i velike buke u urbanim sredinama. Premašili smo kapacitete koje je nudila ova planeta i vreme je da shvatimo da ne želimo da joj naudimo.

raskrsnicaEmisija štetnih gasova na semaforisanoj raskrsnici

Električni automobil se pokreće elektromotorom, koristeći električnu energiju pohranjenu u akumulatoru ili drugim uređajima za pohranu energije. Međutim, ovi automobili susreću se sa nekoliko prepreka i ograničenja. Električni automobili su skuplji od konkurentnih konvencionalnih vozila sa unutrašnjim sagrevanjem zbog dodatnog troška njihovih litijum-jonskih baterija. Drugi problem je nedostatak infrastrukture, odnosno mogućnosti punjenja baterija na putu. Takođe, postoji strah od nestanka energije tokom samog putovanja. Punjenje ovih vozila zahteva nekoliko sati.

Prvi električni automobil

Električni automobili imaju skupe akumulatore koji se moraju menjati, osim toga, troškovi njihovog održavanja su vrlo niski. Životni vek jedne baterije za električno vozilo je oko 7 godina, a njena vrednost je 7000 evra.

Za proračun troškova po pređenom kilometru električnog automobila potrebno je dodeliti novčanu vrednost trošenju akumulatora. To nije jednostavno, jer akumulator pri svakom punjenju ima nešto manji kapacitet. Životni vek jednog akumulatora završava se onda kada njegov kapacitet više nije prihvatljiv. Tada se on može reciklirati ili koristiti kao rezervni. Ako je domet jednog vozila 150 km a životni vek baterije 3000 punjenja, dolazimo do računice da sa jednom baterijom vozilo pređe do 450.000 km i za to je potrebno izdvojiti 600.000 dinara za električnu energiju. Ukupan trošak za 450.000 km iznosi 1.440.000 dinara. Takav automobil, koji koristi dizel gorivo sa potrošnjom od 6l/100km, košta nešto više od 4 miliona dinara pri trenutnim srednjim vrednostima dizela u Srbiji. Ekonomska isplativost ovog vozila je jasna.

Učinkovitost vozila na električni pogon je 80%, za razliku od benzinskog 15% i dizel motora 20%. Električna vozila ne troše energiju dok miruju, a sposobni su stvoriti energiju prilikom kočenja vozila te se smatraju vrlo korisnim vozilima u gradskim sredinama, gde je saobraćajni tok često po modelu “kreni-stani”.

Posebnu pažnju posvetio bih proizvodnji ove vrste vozila u Srbiji, koja je vrlo ostvariva, ako se na tom problemu radi. AMSS je skoro predstavio svoje vozilo koje koristi električnu energiju, a koncipirano je prema klasičnom Fiat Puntu koji se proizvodi u Kragujevcu. Pomenuti proračun potrošnje izračunat je na ovom vozilu, za koje AMSS tvrdi da ima domet 150 km.

  Elektromobil AMSS

Korišćen je klasičan Fiat Punto iz Kragujevca sa motorom na unutrašnje sagorevanje čijom je konverzijom dobijen električni automobil. Ova konverzija koštala je 20.000 evra, a ljudi iz AMSS tvrde da bi se kroz eksploataciju ovo vozilo isplatilo duplo. Za punjenje ovog vozila potrebno je 6h i može se puniti na bilo koji priključak od 220V. Razvija brzinu i do 130-140 km/h, a  70 km/h dostiže za 6,5 sekundi. Da je vrlo pogodan za gradsku sredinu potvrđuje i to da može da krene iz druge brzine, i u tom prenosu da se vozi do 100 km/h. Za ovo vozilo još uvek se rade ispitivanja i uskoro se očekuje dozvola od Agencije za bezbednost saobraćaja.

Ovakva transformacija moguća je za bilo koji automobil. Da li sve državne i privatne službe čije delovanje ne prelazi puteve veće od 150 km treba da zamene svoj vozni park ovakvim vozilima?

Share This:

Pešačka staza na Brankovom mostu

Koliko god da se putevi, saobraćaj i transport razvijaju tokom godina, ne smemo zaboraviti na “najslabije” članove/korisnike u tom sistemu. Većina vas dobro zna da su pešaci najugroženiji učesnici u saobraćaju i da se na njihovoj bezbednosti dosta radi, što direktno kroz njihovu edukaciju ponašanja u saobraćaju, što indirektno kroz edukaciju i osposobljavanje vozača i ostalih učesnika. Naravno, svi znamo koju površinu pešaci koriste za kretanje – trotoar. Međutim, postavlja se pitanje da li to isto znaju i gospoda iz uprave grada Beograda, JKP “Beograd-put” i GP “Mostogradnja”.

Desna pešačka staza na Brankovom mostu, kada se ide iz pravca Novog Beograda ka gradu, zatvorena je od avgusta 2013. godine. Sekretarijat za saobraćaj (nadležni organ) kao razlog za privremeno zatvaranje dela pešačke staze navodi oštećenje donjeg dela pešačke staze iznad vodotoka reke Save, koje je utvrđeno tokom redovne kontrole mosta. Izgovor za nedefinisanje datuma završetka bili su kompleksni radovi. Iako su slate primedbe određenih grupa ljudi koji se zalažu za što bolji i lepši Beograd, uprava grada se nije osvrnula na taj, eto mali problem poput zatvorene jedne staze za pešake i bicikliste na mostu. Dobro, nećemo da lažemo, jesu… U oktobru 2013. i 2014. godine, grad Beograd je medijima saopštio kako su tada bili ostvareni uslovi za završetak (mada pre će biti početak) obnove te staze i da će radovi biti vrlo brzo završeni. Ali kao što možete da primetite kada prelazite Brankov most, ograda koja sprečava kretanje pešaka i biciklista i dalje stoji…

Doduše, ne možete se ne nasmejati malo kada dođete do te ograde. Pošto su osobe koje su postavljale ogradu htele da nas “blagovremeno” obaveste, ipak su nam dali i smer kuda treba da idemo da bismo zaobišli prepreku. A to je sa druge strane ograde mosta. Da, dobro ste pročitali, sa druge strane ograde mosta… Kako se ne nasmejati na prvi pogled kada vidite ovo? Ali, ako malo bolje sagledate situaciju, nadležni organi su samo hteli da nam kažu da se vratimo malo nazad i koristimo stepenište koje se nalazi u blizini. Ipak, ovo nije sprečilo pešake i bicikliste da se snalaze na razne načine. Kao što smo već rekli, obaveštenje da je staza zatvorena korisnici puta nisu mogli da vide do ograde koja sprečava dalje kretanje. Nažalost, to je na sredini mosta tako da pešaci i biciklisti imaju 2 opcije: da se vrate nazad ili da siđu sa mosta na najbližem stepeništu, pređu ispod mosta na drugu stranu i onda popnu na stepenište i nastave svoje kretanje preko mosta. Kako su obe opcije vrlo nezahvalne, pojedini pešaci i biciklisti prelazili su na kolovoz na mostu (žuta traka za autobuse i taksi vozila) i tako obilazili zaštitnu ogradu.

Naravno, ovo uopšte nije bezbedno rešenje problema. Pošto je ova staza toliko dugo zatvorena, ljudi su se navikli te sada odmah idu na drugu stranu mosta. Iako je ovo bezbednije rešenje, na ovoj (levoj) stazi je sada česta gužva jer se staza od oko 1m širine koristi za kretanje u oba smera. Ta širina, ni ovako ni po zakonskim okvirima, nije dovoljna za neometano kretanje pešaka – dece sa roditeljima, kolica za bebe, mlađe i starije sugrađane, i biciklista. Ali ljude iz grada i pomenutih preduzeća, ovo mnogo ne dotiče jer je očigledno bitnija priča oko Beograda na vodi i ostalih projekata koji nisu toliko aktuelni za sadašnje funkcionisanje grada.

     

Stoga i mi postavljamo pitanje koje je, za ove 2 godine, dosta puta postavljano ljudima iz uprave grada Beograda i preduzeća koja bi trebalo da rade na sanaciji ovog problema: KADA ĆETE ZAVRŠITI OBNOVU PEŠAČKE STAZE, OTVORITI JE ZA KORIŠĆENJE I OMOGUĆITI BEOGRAĐANIMA DA NEOMETANO I BEZBEZDNO PRELAZE PREKO BRANKOVOG MOSTA? DA LI SU 2 GODINE SUVIŠE KRATKE ZA IZVOĐENJE I ZAVRŠETAK “KOMPLEKSNIH RADOVA” ILI JEDNOSTAVNO NE ŽELITE ILI NEMATE VREMENA DA RADITE ONO ŠTO JE U INTERESU GRAĐANA I POSETILACA BEOGRADA?

Share This:

Uvodna reč

blog redo

Dragi naši Taljigaši, evo nas i u manje opipljivom izdanju!

Pokrenuli smo ovaj blog u želji da vam prekratimo mučno iščekivanje narednog broja.

Featured image

Da podsetimo, prve „Taljige“ svetlost dana ugledale su 1980. godine kada je Saobraćajni fakultet proslavljao 30 godina svog postojanja. Tada su se tekstovi i rubrike kucali na kucaćim mašinama, prepravljali olovkama, ilustracije crtale ručno, a potom lepile na papire i tako pripremljen material se predavao štampariji. Od tada, stručne teme iz oblasti saobraćaja i transporta sastavni su deo časopisa.

Nakon dešavanja koja su obeležili period ’90-ih u našoj zemlji, Savez studenata Saobraćajnog fakulteta je 2001. godine pokrenuo projekat ponovnog štampanja Taljiga. Zbog finansijskih poteškoća, nakon 3 godine i 6 štampanih brojeva, projekat je ugašen. Ali to nije značilo da je časopis zaboravljen. Početkom 2013. godine, Savez studenata je odlučio da ponovo pokrene Taljige i u julu iste godine izlazi prvi broj novih Taljiga.

Composition of different means of transportation

Donosimo vam dešavanja i zanimljivosti iz oblasti saobraćaja, transporta i komunikacija u svetu i kod nas. Uživajte!

Share This: