Razvoj mreže železničkih pruga u Srbiji

Posted by: bboris94 | on July 13, 2015

Našu železničku mrežu u početku su gradile strane zemlje (Turska i Austrougarska). One nisu gradile pruge kako je nama odgovaralo već onako kako je to njima trebalo. Izgradnja železničkih pruga je bio i jedan od instrumenata njihove politike prema našoj zemlji, a koju su tretirale kao njihovu koloniju u Evropi. Dakle građene su samo one pruge koje si odgovarale interesima i potrebama tih zemalja, što je imalo za posledicu da su pruge bile uglavnom orijentisane prema Beču i Pešti. Prva železnička pruga na području Srbije izgrađena je u Vojvodini. Razvoj železničke mreže u Vojvodini je vezan za razvoj železničke mreže u Austrougraskoj. Sve odluke o izgradnji tadašnjih pruga donošene su u Beču i Budimpešti. Austrougarska je sprovodila politiku građenja pruga sa osnovnim ciljem povezivanja Budimpešte sa pojedninim regionima i centrima. Nije bilo ni govora da se uvaži osnovni smer koji bi odgovarao geografskim i ekonomskim uslovima razvoja srpskih krajeva: smer istok-zapad, priključci prema jugu i izgradnja tzv. bočnih pruga. Austrogarska je, prema svom osnovnom planu u periodu od 1856. do 1918. godine, uglavnom gradila pruge u Vojvodini. Prva pruga na ovoj teritoriji je deo pruge Lisava-Jam-Jasenovo-Bazijaš .

Ova pruga bila je projektovana sa konjskim pogonom za potrebe državnih dobara i rudnika uglja na toj pruzi i njihove veze sa Dunavom. Od te pruge danas se na našoj teritoriji nalazi deo od državne granice kod Jama preko Jasenova i Bele Crkve do državne granice između Vračeva Gaja i Bazijaša u dužini od 27 km. Deo pruge od državne granice kod Jama do Jasenova, u dužini od 8,8 km posle Prvog svetskog rata demontiran je, a u saobraćaju naših železnica nalazi se deo od Jasenova do Bazijaša, uključujući krak od državne granice do Bazijaša (6,8 km) na rumunskoj teritoriji. Pruga je puštena u javni saobraćaj 1. novembra 1856. godine, a kao rudarska pruga bila je u saobraćaju od 20. avgusta 1854. godine. U tadašnjoj Srbiji prva železnička pruga izgrađena je 1884. godine na relaciji Beograd-Niš. Dužina pruge iznosila je 243,5 km i bila je normalne širine koloseka (1435 mm). U periodu od 1849. godine do Prvog svetskog rata izgrađeno je mnogo drugih pruga, ali kao što je napomenuto, sve su one građene na osnovu tuđih interesa, pa su tako i bile orijentisane.

Red. br.	Relacija	Širina koloseka	Dužina km	Dan predaje saobraćaju
1	Beograd-Savski most	1.435	2,1	15.9.1884.
2	Beograd-Niš	1.435	243,5	4.9.1884.
3	Niš-Leskovac	1.435	43,8	18.3.1886.
4	Leskovac-Vranje	1.435	66,8	13.9.1886.
5	Velika Plana-Smederevo	1.435	44,4	22.11.1886.
6	Lapovo-Kragujevac	1.435	29,2	18.3.1887
7	Niš-Bela Palanka	1.435	44,9	13.8.1887
8	Bela Palanka-Pirot	1.435	28,0	13.11.1887.
9	Vranje-Ristovac-granica	1.435	12,0	19.5.1888.
10	Pirot-Caribrod-granica	1.435	20,0	13.8.1888.
11	Vrška Čuka-Vražogr.-Radujevac (pr.)	0.76	82,0	–
12	Ćuprija-Senjski Rudnik	0.75	21,3	13.12.1892.
13	Beograd-Beograd klanica	1.435	7,9	–
14	Beograd-Fabrika šećera	1.435	3,5	9.1.1900.
15	Ćirevac-Sveti Petar	0.76	17,5	9.4.1901.
16	Mladenovac-Aranđelovac	0.76	32,0	10.11.1904.
17	Sveti Petar-Bela Reka	0.76	4,0	9.1907.
18	Senjski Rudnik-Ravna Reka	0.76	8,9	14.1.1908.
19	Zabrežje-Obrenovac-Valjevo	0.76	67,4	14.9.1908.
20	Stalać-Dedina-Kruševac	1.435	14,6	28.6.1909.
21	Aranđelovac-Lajkovac	0.76	42,4	23.6.1910.
22	Stalać-Kruševac treća šina	0.76	14,6	–
23	Šabac-Koviljača, okružna	0.76	54,0	1909.
24	Kruševac-Vrnjačka Banja	0.76	34,6	3.6.1910.
25	Vrnjačka Banja-Kraljevo	0.76	21,9	4.12.1910.
26	Dubravica-Požarevac	0.76	16,2	8.1910.
27	Paraćin-Izvor/Sveta Petka/	0.76	17,8	14.1.1911.
28	Zaječar-Krivi Vir	0.76	62,1	14.1.1911.
29	Zaječar-Vražogrnac	0.76	7,0	14.1.1911.
30	Kraljevo-Čačak	0.76	35,7	25.4.1911.
31	Metovnica-Bor, privatna	0.76	20,5	19.5.1911.
32	Izvor-Krivi Vir	0.76	25,3	28.1.1912.
33	Požarevac-Petrovac (okružna)	0.76	36,7	14.6.1912.
34	Čačak-Užice	0.76	59,9	2.9.1912.
35	Zaječar-Prahovo	1.435	76,0	14.6.1914.
36	Zaječar-Knjaževac	1.435	43,0	14.2.1915.
37	Požarevac-Mala Krsna	1.435	17,2	–
38	Ćuprija-Paraćin	0.76	6,4	2.9.1915.
Ukupno km		1.435	696,9
		0.76	666,9
		0.75	21,3

U posmatranom periodu u Srbiji i Vojvodini izgrađeno je oko 3400 km pruga, od toga u Vojvodini skoro 2000 km ili 58%, a u Srbiji nešto preko 1400 km ili 42%. Pruge u Vojvodini bile su uglavnom normalne širine koloseka (97% normalna širina koloseka, 3% uzani kolosek), dok su u Srbiji bile ravnomerno zastupljene obe širine koloseka.

U periodu između dva svetska rata, a u cilju povezivanja postojeće železničke mreže i njenog usklađivanja sa potrebama naše zemlje, izgrađen je veći broj pruga. Neke od njih su obnovljene, a većina je potpuno nova. Spisak ovih pruga dat je u tabeli koja sledi.

Red. br.	Relacija	Širina koloseka	Dužina km	Dan predaje saobraćaju
1	Lajkovac-Ugrinovac	0.76	39,5	2.12.1919.
2	Čačak-Gornji Milanovac	0.76	21,3	7.6.1920.
3	Mala Krsna-Požarevac	1.435	17,2	1.12.1920.
4	Sremska Rača-Bijeljina	0.76	19,9	1.9.1922.
5	Ugrinovci-Gornji Milanovac	0.76	25,0	1.6.1922.
6	Knjaževac-Crveni Krst	1.435	64,5	15.8.1922.
7	Topčider-Mala Krsna	1.435	65,1	1.6.1924.
8	Paraćin-Stalać	0.76	21,6	4.10.1924.
9	Užice-Vardište	0.76	57,9	2.2.1925.
10	Bijeljina-Bosanska Mezgraja	0.76	34,8	5.6.1925.
11	Spojni kolosek kod Inđije	1.435	1,2	–
12	Orlovat-Knićani	1.435	24,9	25.11.1925.
13	Doljevac-Prokuplje	1.435	22,3	27.12.1925.
14	Nova Crnja-Radojevo	0.76	8,0	28.3.1926.
15	Sremska Rača-savsak obala	1.435	1,8	3.2.1927.
16	Titel-Knićanin-Most	1.435	2,7	15.8.1927.
17	Podgorica-Donja Plavnica	0.60	19,8	20.8.1927.
18	Beograd-Obrenovac	0.76	39,6	30.10.1928.
19	Beograd most-Tovarnik II kolosek	1.435	120,3	15.12.1928.
20	Uvac-Priboj	0.76	4,8	1.1.1929.
21	Prokuplje-Pločnik	1.435	20,4	4.12.1929.
22	Kragujevac-Kraljevo	1.435	55,5	22.12.1929.
23	Pločnik-Kuršumlija	1.435	13,2	6.7.1930.
24	Raška-Kosovsak Mitrovica	1.435	64,6	12.2.1931.
25	Kraljevo-Raška	1.435	68,1	7.8.1931.
26	Čukarica-Beograd Sava	0.76	3,0	5.8.1931.
27	Velika Plana-Lapovo II kolosek	1.435	19,0	9.7.1934.
28	Šabac-most-Klenak	1.435	3,8	3.6.1934.
29	Priština-Kosovo Polje	1.435	7,3	9.7.1934.
30	Beograd-Resnik II kolosek	1.435	14,1	8.10.1934.
31	Beograd Dunav-Pančevo pred.	1.435	26,3	11.11.1935.
32	Kosovo Polje-Peć	1.435	81,1	12.7.1936.
33	Bileća (Petrovići)-Nikšić	0.76	71,3	12.7.1938.
34	Požarevac-Kučevo	1.435	60,8	12.3.1939.
Ukupno km		1.435	754,2
		0.76	346,7
		0.60	19,8

Posle Drugog svetskog rata, na ovim prostorima je nastavljena intenzivna izgradnja pruga. Ovaj put prvenstveno su građene pruge normalne širine koloseka, dok su pruge uzanog koloseka zapostavljene. One su izgrađene odmah posle rata i od tada je njihova dalja izgradnja obustavljena. Spisak novoizgrađenih pruga u posleratnom periodu dat je u sledećoj tabeli.

Red. br.	Relacija	Širina koloseka	Dužina km	Dan predaje saobraćaju
1	Kostolac-Sopot	1.435	11,7	25.8.1945.
2	Petrovac-Ladne Vode	0.76	16,5	1946.
3	Bor-Crni Vrh	0.76	20,6	1946.
4	Zemun-Inđija, II kolosek obnova	1.435	38,0	1947.
5	Inđija-Vinkovci, II kolosek obnova	1.435	114,0	1948.
6	Sabski most-Topčider, obnova	1.435	4,4	1948.
7	Nikšić-Podgorica	0.76	55,7	13.6.1948.
8	Ovča-Kišvara	1.435	30,5	5.9.1948.
9	Kučevo-Bordilica	1.435	16,0	29.11.1948.
10	Spojni kolosek u Nišu	1.435	1,7	1948.
11	Kuršumlija-Priština	1.435	70,5	15.11.1949.
12	Šabac-Zvornik	1.435	73,7	15.5.1950.
13	Bosut-Bijeljina I	1.435	24,0	1950.
14	Petlovača-Bogatić	1.435	14,0	11.8.1951.
15	Markovac-Svilajnac	1.435	9,4	1.11.1951.
16	Svilajnac-Despotovac	1.435	25,3	20.11.1951.
17	Zvornik-Zvornik grad	1.435	2,9	10.3.1952.
18	Paraćin-Popovac	1.435	13,6	5.3.1953.
19	Kraljevo-Čačak	1.435	34,0	29.11.1955.
20	Brodina-Majdanpek	1.435	15,2	2.9.1958.
21	Resnik-Vreoci	1.435	37,1	29.11.1958.
22	Kruševac-Kraljevo	1.435	57,0	1.12.1958.
23	Podgorica-Bar	1.435	50,7	29.11.1959.
24	Despotovac-Resavica	1.435	18,7	5.1960.
25	Popovac-Niš, rasputnica	1.435	4,0	1960.
26	Metohija-Prizren	1.435	58,3	5.1963.
27	Vražogrnac-Zagrađe	1.435	14,1	25.6.1960.
28	Zagrađe-Bor, putnička	1.435	16,7	3.10.1963.
29	Čoka-Senta	1.435	8,3	1963.
30	Nikšić-Podgorica	1.435	56,6	29.11.1965.
31	Nikšić-Železara	1.435	4,0	1965.
32	Bar-Luka Bar	1.435	2,6	1965.
33	Batajnica-Surčin-Ostružnica	1.435	22,9	28.5.1967.
34	Ostružnica-Resnik	1.435	11,3	28.5.1967.
35	Vreoci-Lajkovac	1.435	15,6	7.7.1968.
36	Lajkovac-Valjevo	1.435	25,2	29.11.1968.
37	Podbara- rasputnica	1.435	3,3	1.3.1969.
38	Rasputnica 3-Rasputnica 1	1.435	0,9	1.3.1969.
39	Ostružnica-Ranžirna-Jajince	1.435	13,4	2.8.1970.
40	Obilazna pruga Ranž.st. Beograd	1.435	17,0	1971.
41	Majdanpek-Bor teretna	1.435	43,4	3.4.1972.
42	Valjevo-Užice	1.435	85,8	3.6.1972.
43	Podgorica-Alum. Kombinat	1.435	7,5	1972.
Ukupno km		1.435	1073,3
Ukupno km		0.76	92,8

U periodu od 1952. godina naovamo došlo je do zatvaranja i demontiranja prvenstveno pruga uzanog koloseka.

Red. br.	Relacija	Širina koloseka	Dužina km
1	Šabac-Koviljača	0,76	56,9
2	Kruševac-Kraljevo-Čačak	0,76	92,2
3	Paraćin-Stalać-Kruševac	0,76	36,2
4	Čačak-Užice	0,76	59,9
5	Zabrežje-Valjevo	0,76	67,7
6	Beograd-Obrenovac	0,76	39,6
7	Čukarica-Beograd Sava	0,76	3,0
8	Lajkovac-Čačak	0,76	85,8
9	Ćirevac-Sveti Petar	0,76	21,5
10	Ravna Reka-Ćuprija-Paraćin	0,76	37,7
11	Dubravica-Požarevac	0,76	16,2
12	Požarevac-Petrovac-Ladne Vode	0,76	53,2
13	Paraćin-Boljevac	0,76	64,0
14	Metovnica-Bor	0,76	20,5
15	Bor-Crni Vrh	0,76	20,6
16	Petlovača-Bogatić	1,435	14,0
17	Užice-Vardište	0,76	57,9
18	Bela Crkva-Vračev Gaj	1,435	8,5
19	Vršac-Veliko Središte	1,435	13,4
20	Zrrenjanin-Crnja-Klarija	0,76	67,7
21	Kikinda-Nakovo	1,435	8,4
22	Ban. Aranđelovo-Đalinsko Polje	1,435	9,5
23	Subotica fabr.-Čikerija gran.	1,435	8,7
24	Ruma-Vrdnik	1,435	18,9
25	Batajnica-Boljevci	1,435	23,4
26	Vrbeštica-Kačanik	0,60	32,0
27	Podgorica-Donja Plavnica	0,60	19,8
28	Bor-Virpazar	0,75	43,0
29	Nikšić-Titograd	0,76	55,7

Današnju mrežu železničkih pruga Srbije građenu u različitim vremenskim periodima i pod uticajem različitih država čine pruge ukupne dužine oko 4000 km, od čega je 276 km dvokolosečnih i 934 km elektrificiranih.

Država u vreme izgradnje	Period izgradnje	Dužina km
Austrougarska	1854-1912	1378
Turska	1874-1888	139
Kneževina Srbija	1884-1917	701
Kraljevina Jugoslavija	1918-1944	612
SFR Jugoslavija	1945-1992	979
Ukupno	1854-1992	3809