August, 2015

now browsing by month

 

Atlantski put

Atlantski put ili Atlanterhavsveien (na norveškom), jedan je od onih na kojem možemo videti neke od najlepših prizora na svetu. Dugačak je svega 8.273 metra, i širok 6,5 metara. Najveći nagib na putu je oko 8%. Pripada Norveškoj magistrali 64, autoputu koji spaja gradove Kristiansund i Åndalsnes u okrugu Møre og Romsdal, dužine 126,2 km. Atlantski put je izgrađen 1989. godine nakon 6 godina radova i utrošenih 122 miliona norveških kruna (oko 25 miliona dolara), sa idejom da poveže nekoliko manjih mesta i ostrva. Vremenom je zaslužio svoje mesto u okviru turističke ponude i postao deo Norveškog kulturnog nasleđa.

Zanimljivo je da je na tako kratkoj trasi od svega nekoliko kilometara napravljeno čak 8 mostova, nekoliko vijadukta i 4 mesta za odmor i razgledanje. Tokom izgradnje, ovu oblast je čak 12 puta pogodio uragan, ali snažni vetrovi nisu uspeli da spreče norvežane da ostvare svoje planove. Ono što je takođe interesantno jeste da je 25% troškova finansirano od putarina (nakon izgradnje). Uz veliko negodovanje i nevericu javnosti, planirano je da se taj procenat isplati u periodu od 15 godina ali je to ispunjeno već 1999. godine kada je putarina za ovaj put ukinuta. Atlantski put je 2005. godine proglašen za „Norveška građevina veka“, a naredne godine, čuveni Gardijan magazin (The Guardian, eng.) proglasio ga je za najuzbudljiviji put na svetu. Međutim, ovaj put takođe važi i za jedan od najopasnijih. Nekada je bilo predviđeno da trasom ovog puta zapravo prođe železnica, ali se od ideje odustalo i tek sredinom 70-tih godina izrađen je plan po kome je postavljen put umesto železnice. Put spaja gradove Molde i Kristiansund, i prolazi gotovo neprohodnim predelom, u koji je nepogrešivo i gotovo prirodno uklopljen. Duž puta napravljena su posebna mesta za ribolov, s obzirom da je ovo jedna od delatnosti kojom se Norvežani puno bave, ali isto tako i jedan od njihovih omiljenih hobija. Turisti i lokalni stanovnici često dolaze ovde kako bi ulovili svež bakalar, svakako jednu od najkvalitenijih vrsta riba na svetu koja je takoreći norveški brend. Statistike kažu da ovu atrakciju samo u periodu od maja do avgusta poseti preko 250.000 ljudi. Zahvaljujući izgradnji ovog puta, na nekim nenaseljenim ostrvima preko kojih prelazi razvio se i turizam, pa su na njima nikli restorani, a za ljubitelje ronjenja otvoreni su i centri koji služe za obuku ronilaca.

Autor: Nikola Adamović

Taljige: broj 2, januar 2015; str. 3.

Share This:

City logistika

City logistika je aktuelna tema i problem mnogih gradova širom sveta. Kada se govori o City logistici prve asocijacije su grad i logističke aktivnosti u njemu. Dosadašnja istraživanja najčešće su se odnosila na centralne delove grada, međutim City logistika obuhvata celokupno gradsko područje. Razlozi zbog čega su centralni, istorijski delovi grada najviše zastupljeni su ti što je tamo najveća koncentacija različitih aktivnosti (stanovanja, trgovine, industrije, saobraćaja, finansija) koje svakodnevno generišu tokove različite robe, pri čemu je njihovo snabdevanje otežano zbog niza faktora: ograničenih prostornih mogućnosti, saobraćajne infrastrukture, gužve, negativnih uticaja transporta na okruženje, različitih regulativa, itd.

Slika 1

Najveći broj robno-transportnih tokova počinje, završava se ili tranzitira kroz grad. Rešenja logistike se razlikuju od grada do grada, jer je svaki grad individua za sebe u pogledu različitih istorijskih, kulturnih i strukturnih obeležja. Prilikom rešavanja problema potrebno je početi od samog pojma logistike i napraviti razliku između nje i transporta, jer se često ova dva pojma poistovećuju. Optimizacija logistike u gradu zavisi pre svega od primenjene strategije, zaliha, tehnologije, skladišnih objekata… Strategija planiranja i raspoređivanja objekata – generatora logističkih tokova u gradu, delo je logističara, a sam transport je posledica toga gde i na koji način su objekti smešteni u prostoru kako bi se izvršilo njihovo snabdevanje. Svakodnevno, na različitim mestima u gradu, u različitim količinama i prema različitim pravcima, u različito vreme, sve grupe generatora pokreću tokove roba, materijala i tereta, različitih veličina – od kutije teške nekoliko grama do pošiljke od više desetina tona.

Najviše pažnje posvećeno je drumskom teretnom transportu, koji u realizaciji robnih tokova učestvuje sa preko 80%, mada tokove City logistike podržavaju svi vidovi i tehnologije transporta. Do sada istraživanja su se odnosila na teška teretna vozila, dok su se zanemarivala manja dostavna vozila nosivosti ispod 3,5 t – kombi i pick-up vozila koja se najčeće koriste za potrebe distribucije u gradu. City logistika posebnu pažnju posvećuje onim robnim tokovima koji su često „nevidljivi“ – malim pošiljkama veličine ispod 0,5 m³ koje se prevoze putničkim automobilima, najčešće za sopstvene potrebe.

Slika 2

Kao jedno od mogućih rešenja problema logistike u gradu jeste City logistički terminal. Pored njega, u Beogradu se planira izgradnja distributivnih centara u okviru privrednih zona grada kao i robno – transportnih centara (najkompleksniji oblici logističkog centra) koji će se formirati na obodima grada, a koji će predstavljati „kapije grada“ čiji su ciljevi da tokove daljinskog transporta transformišu u tokove tranzitnog i loko transporta. Cilj je da se sagledaju svi faktori koji utiču na opravdanost razvoja ovih logističkih centara i donese odluka na bazi dobre procene njihovih efekata u pogledu troškova, logističkih performansi i uticaja na okruženje.

Autor: Dušanka Simeunović

Taljige: broj 1, jul 2013; str. 21.

Share This: