June, 2015

now browsing by month

 

Pešačka staza na Brankovom mostu

Koliko god da se putevi, saobraćaj i transport razvijaju tokom godina, ne smemo zaboraviti na “najslabije” članove/korisnike u tom sistemu. Većina vas dobro zna da su pešaci najugroženiji učesnici u saobraćaju i da se na njihovoj bezbednosti dosta radi, što direktno kroz njihovu edukaciju ponašanja u saobraćaju, što indirektno kroz edukaciju i osposobljavanje vozača i ostalih učesnika. Naravno, svi znamo koju površinu pešaci koriste za kretanje – trotoar. Međutim, postavlja se pitanje da li to isto znaju i gospoda iz uprave grada Beograda, JKP “Beograd-put” i GP “Mostogradnja”.

Desna pešačka staza na Brankovom mostu, kada se ide iz pravca Novog Beograda ka gradu, zatvorena je od avgusta 2013. godine. Sekretarijat za saobraćaj (nadležni organ) kao razlog za privremeno zatvaranje dela pešačke staze navodi oštećenje donjeg dela pešačke staze iznad vodotoka reke Save, koje je utvrđeno tokom redovne kontrole mosta. Izgovor za nedefinisanje datuma završetka bili su kompleksni radovi. Iako su slate primedbe određenih grupa ljudi koji se zalažu za što bolji i lepši Beograd, uprava grada se nije osvrnula na taj, eto mali problem poput zatvorene jedne staze za pešake i bicikliste na mostu. Dobro, nećemo da lažemo, jesu… U oktobru 2013. i 2014. godine, grad Beograd je medijima saopštio kako su tada bili ostvareni uslovi za završetak (mada pre će biti početak) obnove te staze i da će radovi biti vrlo brzo završeni. Ali kao što možete da primetite kada prelazite Brankov most, ograda koja sprečava kretanje pešaka i biciklista i dalje stoji…

Doduše, ne možete se ne nasmejati malo kada dođete do te ograde. Pošto su osobe koje su postavljale ogradu htele da nas “blagovremeno” obaveste, ipak su nam dali i smer kuda treba da idemo da bismo zaobišli prepreku. A to je sa druge strane ograde mosta. Da, dobro ste pročitali, sa druge strane ograde mosta… Kako se ne nasmejati na prvi pogled kada vidite ovo? Ali, ako malo bolje sagledate situaciju, nadležni organi su samo hteli da nam kažu da se vratimo malo nazad i koristimo stepenište koje se nalazi u blizini. Ipak, ovo nije sprečilo pešake i bicikliste da se snalaze na razne načine. Kao što smo već rekli, obaveštenje da je staza zatvorena korisnici puta nisu mogli da vide do ograde koja sprečava dalje kretanje. Nažalost, to je na sredini mosta tako da pešaci i biciklisti imaju 2 opcije: da se vrate nazad ili da siđu sa mosta na najbližem stepeništu, pređu ispod mosta na drugu stranu i onda popnu na stepenište i nastave svoje kretanje preko mosta. Kako su obe opcije vrlo nezahvalne, pojedini pešaci i biciklisti prelazili su na kolovoz na mostu (žuta traka za autobuse i taksi vozila) i tako obilazili zaštitnu ogradu.

Naravno, ovo uopšte nije bezbedno rešenje problema. Pošto je ova staza toliko dugo zatvorena, ljudi su se navikli te sada odmah idu na drugu stranu mosta. Iako je ovo bezbednije rešenje, na ovoj (levoj) stazi je sada česta gužva jer se staza od oko 1m širine koristi za kretanje u oba smera. Ta širina, ni ovako ni po zakonskim okvirima, nije dovoljna za neometano kretanje pešaka – dece sa roditeljima, kolica za bebe, mlađe i starije sugrađane, i biciklista. Ali ljude iz grada i pomenutih preduzeća, ovo mnogo ne dotiče jer je očigledno bitnija priča oko Beograda na vodi i ostalih projekata koji nisu toliko aktuelni za sadašnje funkcionisanje grada.

     

Stoga i mi postavljamo pitanje koje je, za ove 2 godine, dosta puta postavljano ljudima iz uprave grada Beograda i preduzeća koja bi trebalo da rade na sanaciji ovog problema: KADA ĆETE ZAVRŠITI OBNOVU PEŠAČKE STAZE, OTVORITI JE ZA KORIŠĆENJE I OMOGUĆITI BEOGRAĐANIMA DA NEOMETANO I BEZBEZDNO PRELAZE PREKO BRANKOVOG MOSTA? DA LI SU 2 GODINE SUVIŠE KRATKE ZA IZVOĐENJE I ZAVRŠETAK “KOMPLEKSNIH RADOVA” ILI JEDNOSTAVNO NE ŽELITE ILI NEMATE VREMENA DA RADITE ONO ŠTO JE U INTERESU GRAĐANA I POSETILACA BEOGRADA?

Share This:

FIA i 10 zlatnih pravila za bezbednu vožnju

Osobe koje redovno prate Formulu 1, WRC, WEC, WTCC i druge trke, znaju da su to takmičenja u okviru FIA – Svetske automobilske federacije. Međutim, malo ljudi zna da se ova organizacija dosta zalaže za bezbednost i sigurnost u vožnji.

Svetska automobilska federacija (FIA – Fédération Internationale de l’Automobile) osnovana je 20. juna 1904. godine u Parizu pod nazivom “Međunarodna asocijacija priznatih automobilskih klubova” iliti AIACR. Cilj osnivanja bio je da zastupa interese korisnika motornih vozila, kao i da nadgleda ekspanziju trka motornih vozila. Od tada, FIA je delegirala u osnivanju nekoliko trkačkih organizacija i bezbednosnih programa koji su uticali na svet automobilizma kakav mi danas poznajmo.

Veće napore u oblasti bezbednosti Svetska automobilska federacija počinje da pokazuje nakon Velike nagrade San Marina 1994. godine (Formula 1), kada su u trci život izgubili vozači Airton Sena i Roland Racenberger. Ovaj događaj nije bila prekretnica samo za Formulu 1 već i za samu automobilsku industriju. Pored nekoliko programa koji su nastali u godinama nakon ovog incidenta, FIA je bila jedna od osnivača Euro NCAP-a, programa za bezbednost vozila koji testira nova vozila tako što simulira sudare i objavljuje izveštaje o bezbednosti vozila.

Radi unapređenja bezbednosti saobraćaja, Svetska automobilska federacija 2011. godine potpisuje partnerski sporazum sa kompanijom Mišelin (Michelin), pri čemu je definisala i promovisala 10 zlatnih pravila za bezbednu vožnju. Ova pravila mogu se posmatrati kao etički kodeks koga bi trebalo da se pridržava svaki učesnik u saobraćaju. FIA predlaže da zlatna pravila nalažu da se svaki učesnik u saobraćaju, ukoliko želi da bude bezbedan, obaveže da će:

  1. KORISTITI SIGURNOSNI POJASodgovoran sam za sve putnike u vozilu;
  2. POŠTOVATI SVE ZAKONE I PROPISE O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJApropisi služe da nas zaštite;
  3. POŠTOVATI OGRANIČENJE BRZINEmoj automobil je pravljen od metala, ali pešaci i deca nisu;
  4. REDOVNO PROVERAVATI STANJE PNEUMATIKAdubinu šare i propisani pritisak, uključujući i rezervni pneumatik;
  5. BITI TREZAN DOK UPRAVLJA VOZILOM – kada koristim drogu ili alkohol, predstavljam opasnost na putu;
  6. ŠTITITI SVOJU DECU – obezbediću za njih sigurnosna dečja sedišta;
  7. BITI PAŽLJIV – neću upotrebljavati mobilni telefon za pozive i poruke jer je to opasno;
  8. PRAVITI PAUZU KADA GOD JE UMORAN – bolje da stignem kasnije, nego da uopšte ne stignem;
  9. NOSITI SIGURNOSNU KACIGU – motocikl i bicikl ne mogu da zaštite moju glavu;
  10. BITI LJUBAZAN I PAŽLJIV U VOŽNJI – poštovaću ostale vozače.

Kada bi svi učesnici u saobraćaju imali svest o tome da poštovanje ovih jednostavnih pravila može spasiti hiljade života i ukoliko bi bili spremni da ih uvek primene i poštuju, bezbednost u saobraćaju ne bi bila tako zahtevan zadatak za učesnike, saobraćajni sistem, i društvo u celini.

Share This: