Rečni informacioni servisi

U cilju unapređenja bezbednosti unutrašnje plovidbe, od 01. januara 2014. godine upotreba rečnih informacionih servisa (RIS) u Srbiji postala je obavezna. Tada zapravo počinje obavezna primena usluge lociranja i praćenja brodova primenom AIS sistema i usluge elektronskih saopštenja brodarstvu (NtS). Usluge elektronskog izveštavanja sa plovila (ERI) i elektronskih navigacionih karata (ENC) će postati obavezne za sve učesnike u plovidbi od 01. januara 2015. godine. Ali šta su to Rečni informacioni sistemi odnosno RIS? RIS predstavlja skup usluga zasnovanih na modernim tehnologijama, koji uobličava i usmerava razmenu informacija između učesnika u procesu unutrašnje plovidbe. Razmena informacija se vrši na bazi usaglašenih informacionih i komunikacionih sistema, i te informacije se koriste u različitim aplikacijama i sistemima za unapređenje transportnog procesa. RIS pruža usluge koje obezbeđuju informacije o plovidbi i saobraćaju, upravljanju transportom, statistici, za potrebe carine i policije, o plovidbenim nezgodama, o lučkim taksama i drugim porezima i naknadama, kao i druge informacije.

Šta čini RIS (navedeni podsistemi su samo deo onih koji se trenutno implementiraju u Republici Srbiji):

  1. Sistem za lociranje i praćenje brodova koji se zasniva na AIS (Authomatic Identification System) transponderima. Mreža AIS baznih stanica instaliranih duž rečnog toka omogućava razmenu informacija sa brodovima opremljenim AIS transponderima. Dvosmerna komunikacija između baznih stanica i brodskih uređaja omogućava pregled saobraćajne slike sa obale i udaljenih lokacija ali i dostavljanje informacija zapovednicima brodova poput saopštenja brodarstvima, korekcije GPS pozicije.
  2. Inland ECDIS sistem prikazuje podatke o plovilima na elektronskoj navigacionoj karti, u realnom vremenu u informacionom modu i u navigacionom modu. Pored osnovne namene, a to je prikaz saobraćajne slike, ECDIS podsistemi često imaju i vezu ka drugim RIS podsistemima poput sistema za elektronsko raportiranje, sistema za elektronsko pružanje saopštenja brodarstvima, a u navigacionom modu je omogućeno i preklapanje radarske slike preko elektronske navigacione karte i AIS podataka.
  3. Sistem za elektronsko raportiranje (ERI – Electronic Reporting International) omogućava zapovedniku broda da unapred prijavi svoje putovanje svim nadležnim organima, čak i prilikom proputovanja kroz više različitih zemalja. Na taj način, on u vidu standardizovane jezički nezavisne i mašinski čitljive poruke „predaje raport“ o detaljima svog putovanja.
  4. Sistem za elektronsko pružanje saopštenja brodarstvima (NtS – Notices to Skippers) omogućava da zaposleni u organima državne uprave saopštenja brodarstvima distribuiraju elektronskim putem, jezički nezavisno u mašinski čitljivim formama, te da se takva saopštenja po prijemu, automatski interpretiraju na ECDIS displeju u kormilarnici broda.
  5. Elektronske navigacione karte čine okosnicu RIS-a i direktno se koriste u procesu plovidbe. Ubrajaju se u grupu usluga pružanja informacija o plovnom putu.
  6. Baza podataka o trupovima plovila (Hull Database) u standardizovanom formatu sadrži podatke iz upisnika brodova svake države. Te podatke koriste drugi podsistemi RIS-a, a omogućena je i razmena tih podataka na međunarodnom nivou.
  7. Sistem za upravljanje radom prevodnica omogućava operatoru da optimizuje prevođenje na bazi informacija o poziciji brodova dobijenih kroz sistem za lociranje i praćenje brodova, kao i na bazi informacija iz sistema ERI i Hull Database.

  

Razvoj rečnih informacionih servisa (RIS) počinje u Srbiji krajem 2001. godine kao inicijativa grupe ljudi i organizacija koje su shvatale značaj RIS-a za budućnost plovidbe, da bi se nakon niza godina, 2005. godine institucionalizovao u okviru organizacije koja se bavi održavanjem i unapređivanjem vodnih puteva – Plovput. Od tada, dešavanja na temu RIS-a u Srbiji postaju sve dinamičnija – izrađen je prvi pilot i prototip servisa za lociranje i praćenje plovidbe na delu Dunava između Beograda i Novog Sada. Uspostavljena je probna verzija RIS centra koja je omogućavala preuzimanje elektronskih navigacionih karata i saopštenja brodarstvima prema međunarodnim standardima. Ovakav sistem je funkcionisao od 2007. godine, a postignuti rezultati su bili zapaženi od strane drugih podunavskih administracija, celokupne evropske RIS zajednice i Evropske agencije za rekonstrukciju. To je predstavljalo uvod u pripremu projektne i tenderske dokumentacije za implementaciju RIS-a na Dunavu u Srbiji. Na bazi izrađene projektne dokumentacije, maja 2008. godine Republika Srbija i Evropska unija potpisuju sporazum o korišćenju bespovratnih sredstava iz programa IPA 2007 za projekat Implementacije RIS-a u Srbiji. Ovaj projekat, koji obuhvata nabavku opreme, implementaciju rečnih informacionih servisa i nadzor nad izvođenjem, otpočinje septembra 2009. godine. Rezultat sprovođenja tog projekta će biti operativan RIS sistem koji će se sastojati iz podsistema za lociranje i praćenje brodova (15 baznih stanica), podsistema za davanje elektronskih saopštenja brodarstvu, podsistema za elektronsko prijavljivanje putovanja, podsistema za pružanje korekcije GPD signalu prema IALA standardima, i dr. Zbog načina na koji je koncipiran i projektovan, RIS sistem u Srbiji predstavljaće jedan od najsloženijih i najobuhvatnijih sistema na celokupnom toku reke Dunav.

U Plovputu razvijene su elektronske navigacione karte (ENC) za ceo tok reka Dunav (590 km) i Tisa (160 km) kroz Srbiju, u skladu sa Inland ECDIS standardom. U poslednje tri godine postavljene su četiri bazne stanice za praćenje plovidbe (Beograd, Novi Sad, HE Đerdap 1, HE Đerdap 2) čime je pokriveno preko 200 km reke Dunav. Krajem 2007. godine započeo je sa radom i RIS centar iz koga se vrši lociranje i praćenje brodova u realnom vremenu.

Autor: Bojan Pavlica

Taljige: broj 2, januar 2015; str. 14.

Share This:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *